Digitalizacija ljudskih aktivnosti, od društvenih mreža do industrijskih procesa, dovela je proces prikupljanja podataka na veći nivo. Novi podaci se stalno “proizvode”, pod uticajem rasta sadržaja koji kreiraju sami korisnici, digitalizacije industrije i usluga, kao i poboljšanjem komunikacije između mašina. Ekonomija bazirana na podacima je trend koji nosi ogroman potencijal u brojnim poljima, počev od zdravstvenog sistema, bezbjednosti hrane i energetske efikasnosti, do inteligentnih transportnih sistema i pametnih gradova. Zaista, podaci su postali jedno od najvažnijih sredstava za društveni napredak.

Međutim, uprkos očiglednim prednostima koje donosi digitalno doba, postoji rastuća tendencija ka nacionalizaciji podataka i digitalnim graničnim provjerama. Nekoliko vlada je tražilo ograničenje ili kontrolu protoka podataka, uvođenjem većeg broja zahtijeva za lokalizaciju podataka. Nedavna studija Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju (ECIPE)  sa sjedištem u Briselu pokazuje da trenutno postoji preko pet puta više zahtjeva za lokalizaciju podataka u odnosu na 2000. godinu.

Analiza podataka može da bude kontraproduktivna, a rizik od njihove zloupotrebe je uvijek prisutan. Sve navedeno donekle opravdava potrebu za većom kontrolom ovih tokova. Ali, neophodno je pronaći adekvatnu ravnotežu. Pristup podacima ima smisla jedino ukoliko korisnici imaju povjerenja da će njihova osnovna prava biti zaštićena. Zaista, ako su pravila u oblasti privatnosti i sigurnosti efektivna, nema razloga za zadržavanjem nepotrebnih restrikcija na protok podataka.

tokovi podataka

Nekoliko evropskih država, konkretno Francuska i, donedavno, Njemačka, su se borile da suzbiju pomenute prepreke. Ono što su zaboravili da uračunaju prilikom sprovođenja digitalnom protekcionizma jeste vjerovatnoća da će ove restrikcije imati suprotan efekat, vodeći do smanjenja produktivnosti i konkuretnosti u njihovim ekonomijama, bez postizanja željenih ciljeva.

U vrijeme kada se evropska ekonomija udaljava od tradicionalnog modela i postaje digitalizovanija i zasnovana na podacima, ekonomski dobici, koje treba postići uklanjanjem ovih prepreka, postaju impresivni i iskazani brojkama, iznose oko 52 milijarde eura godišnje (0,37% BDP Evropske Unije), prema studiji koju je radio ECIPE.

Nažalost, Evropska Unija i dalje nema zakonski okvir kojim reguliše podatke Evropski parlament, te je još najmanje 14 zemalja članica pozvano na uklanjanje prisilnih zahtijeva za lokalizaciju podataka. Evropska komisija ima jasan mandat da predloži progresivne mjere za uklanjanje ovih prepreka. Sa obzirom na to, prilično je razočaravajuće da je nedavno usvojeno Saopštenje o „Izgradnji evropske ekonomije podataka“ poljuljalo stavove komisije oko zabrane lokalizacije podataka.

Komunikacija podstiče slobodno kretanje podataka, ali njen uticaj je ograničen na to da stvara zakonodavni alat, stoga ona ne predstavlja nista više od neobavezujuće izjave o namjerama. Štaviše, čini se da je konsenzus oko ovog pitanja propao, budući da su smišljene nove, alternativne metode kojima se mogu smanjiti barijere.  Jedna od ideja jeste da se  treba osloniti na pokretanje prekršajnih postupaka protiv država članica koje nesrazmjerno ograničavaju slobodan protok podataka.

Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da ovakve metode zahtijevaju mnogo vremena i rijetko kreiraju neophodne uslove sigurnosti, praćene presedanom koji će nam omogućiti da slobodno uživamo u podacima koje želimo i koji su nam potrebni. Evropska komisija treba da zauzme čvrst, negativan stav po pitanju digitalnog protekcionizma.

Izvor: https://www.internetsociety.org/blog/europe-bureau/2017/02/not-so-free-flow-data

Share This

Share this post with your friends!